Višnja ( Prunus cerasus ) je voćka koja potiče iz centralne Azije, cenjena zbog svojih plodova. To je rustikalna vrsta, koja uspeva u većini oblasti kulture, a takođe je i dobra medonosna vrsta. Drvo ima sjajne, nazubljene listove na ivici, a cvetovi su beli. Plodovi trešnje sadrže šećere, organske kiseline, proteine, pektine, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, vitamine, karoten.

Osobenosti gajenja i plodonošenja

Korenov sistem je slabo razvijen, većina korena istražuje tlo do dubine od 40 cm. U poređenju sa stablom trešnje, nadzemni deo je male ili srednje veličine. Kapacitet grananja zavisi od sorte, a stopa rasta je niža nego na stablima trešnje.

Višnja cveta posle ili u isto vreme sa stablom trešnje, ali je oprašivanje različito. U zavisnosti od temperature, cvetanje traje 7-10 dana. Sorte mogu biti samooplodne, samosterilne i intersterilne grupe. Oprašivanje je entomofilno i unakrsno oprašivanje. U voćnjaku je preporučljivo posaditi najmanje tri različite sorte kako bi se oprašivanje odvijalo normalno (20-40% cvetova mora biti oprašeno). Ako se period cvetanja preklapa, oprašivanje se može obaviti i uz pomoć sorti trešnje. Višnja daje plodove 2-3 godine nakon sadnje, a dugovečnost zasada je 20-30 godina (u zavisnosti od sorte).

ZAHTEVI ZA KLIMU I ZEMLjIŠTE

U poređenju sa stablom trešnje, višnja nema zahteve za visokim temperaturama. Uspeva u predelima sa prosečnom godišnjom temperaturom od 8-11°C. Veoma je zimsko otporna vrsta. Tokom vegetativnog mirovanja podnosi temperature do -30 ° C. Pupoljci u fazi bubrenja podnose i -12 ° C, a cvetovi do -2 ° C.

Optimalne temperature su u rasponu od 15-25°C. Višnja daje dobar rod u područjima gde godišnje padne 500-700 mm kiše. Veoma je osetljiv na višak vlage u zemljištu, što izaziva gušenje korena. Zbog slabog osvetljenja, dobro koristi padine sa severoistočnom ili severozapadnom ekspozicijom. Ne podnosi teška i zbijena tla, ali koristi tanka i blago erodirana tla.

Priprema zemljišta

Zemljište se mora pažljivo birati kako bi zadovoljilo pedoklimatske zahteve. Parcela na kojoj će se postaviti voćnjak mora imati južnu ekspoziciju, a zemljište dobro nivelisano. Zemljište se obrađuje po opštim pravilima. Ako je plantaža postavljena na zemljištu koje je korišćeno kao voćnjak, zemljište se priprema 1-2 godine unapred. Da bi se obnovila struktura tla i eliminisali izbijanja infekcije, zemljište se može obrađivati višegodišnjim mahunarkama. Ako je parcela jako zaražena korovom, možete primeniti neselektivni herbicid.

Zemljište se đubriva organskim đubrivima (stajnjak, kompost). Preporučljivo je skarifikovati tlo tako da koreni lako rastu. Sve strane materije u zemljištu se sakupljaju i uklanjaju sa parcele, nakon čega se zemljište mora dobro izravnati.

Za preciznu sadnju, zemljište se može piketirati. Piketiranje je operacija kojom se na tlu obeležava položaj svakog stabla, tačnije ubacuje se kolac u mesto za sadnju drveća.

Sadnja

Najbolje vreme za sadnju je jesen nakon opadanja listova. Prolećna sadnja se vrši samo ako jesenja sadnja nije bila uspešna. Prilikom utvrđivanja rastojanja sadnje treba uzeti u obzir: bujnost podloga na koje su stabla kalemljena, oblik projektovane krošnje, bujnost sorti trešnje, plodnost izabranog zemljišta.

Kao smernica, kod stabala kalemljenih na podloge visoke bujnosti preporučuje se 5×4 m za klasični sistem gajenja. Za intenzivni sistem gajenja, kod stabala kalemljenih na podloge slabije bujnosti, 4×3 m ili 4×2 m, bez oslonca. Sadni materijal treba nabaviti samo u ovlašćenim rasadnicima.

Obrezivanje korena

Operacija se izvodi radi uklanjanja oštećenih delova i održavanja zdravog korenovog sistema. Nekrotični koreni se potpuno uklanjaju, a zdravi se skraćuju za 7-8 cm. Obrezivanje se vrši samo ako je sadni materijal nedavno uklonjen iz zemlje.

Nakon obrezivanja, koreni su natopljeni. Muljavanje je unošenje korena u mešavinu žute zemlje, svežeg stajnjaka i vode. Uloga muljnog sloja je da obezbedi veću vlažnost oko korenovog sistema. Ako je sadni materijal pre namakanja transportovan na velike udaljenosti, može se staviti u posudu sa vodom 2 sata. Ova operacija ima za cilj rehidrataciju korena.

Stvarna sadnja

Ova faza počinje kopanjem jame. Ako je premala, korenov sistem će se razvijati sporo. Na veličinu jame će uticati stepen rastresitosti tla. Ako zemlja nije obrađena, jama treba da se kopa 2-3 meseca unapred i da ima sledeće dimenzije: 100 k 100 k 80 cm. Ako je zemljište dobro obrađeno, jamu treba iskopati 1-2 dana pre ili čak istog dana.

U ovom slučaju, jama će imati sledeće indikativne dimenzije: 40 k 40 k 40 cm. Zemlja uklonjena sa gornje strane jame će se pomešati sa stajnjakom i postaviti na dno jame. Ubacite sadnicu u jamu tako da koren ostane na plodnom sloju u osnovi. Prilikom sadnje koreni moraju biti u bliskom kontaktu sa zemljom. Tačka kalemljenja drveta treba da bude 5-10 cm iznad zemlje (da bi se izbeglo ukorenjavanje iz kalemova i da bi se impregnirala sila rasta karakteristična za korišćenu podlogu).

Nakon sadnje, zemljište oko stabala se dobro zalije, a pored njih se ubacuje tutor (da raste pravo). Takođe se mogu pokriti materijalima za zaštitu od glodara i ograditi voćnjak.

NEGA RADI

Zbog klimatskih uslova u proleće može nastupiti suša. Jesenji sadni materijal u ovom periodu je osetljiv i mora se periodično zalivati. Da bi se održala vlaga, zemljište oko njega se plitko kopa i prekriva slojem malča.

OBREZIVANjE

Rezidba se vrši od prve godine vegetacije. Oni imaju za cilj postizanje ravnoteže između rasta i plodova. Drvo koje je pravilno orezano ima duži rok trajanja od neorezanog drveta. Krošnja višnje je formirana kako bi se što lakše obavili radovi na održavanju i berbi.

U prvoj godini, u proleće, stablo se skraćuje na visinu od 80 cm iznad voćnog pupoljka okrenutog ka spolja. Nakon što drvo počne da raste, svi pupoljci i izdanci se uklanjaju sa područja debla do visine od 50 cm. Tokom leta (avgusta) biraju se 3-4 izdanka koji su ravnomerno raspoređeni na drvetu, kako bi se formirala buduća kruna.

U proleće druge godine biraju se glavni izdanci. Ako su duži od 60 cm, skraćuju se tako da budu sve iste dužine. Izdanak koji pruža glavnu osu skraćuje se tako da bude 25 cm viši od glavnih izdanaka. Leti se uklanjaju svi pohlepni izdanci i oni koji rastu na gornjem delu glavnih grana.

U trećoj godini vegetacije produžetak glavne ose skraćuje se iznad bočnog pupoljka, na granu. Za formiranje drugog poda krune bira se izdanak. Trebalo bi da budu 60-70 cm iznad prvog poda krune. Izbojci koji rastu na gornjem delu grana se uklanjaju.

U četvrtoj godini bira se izdanak za formiranje trećeg poda krune. Od drugog sprata mora biti udaljeno 30 cm. Svi pohlepni, konkurentni ili okrenuti prema unutra izdanci se uklanjaju sa krune. 50% godišnjih grana se skraćuje na 4-5 pupoljaka (za normalizaciju plodonošenja). U narednim godinama, rezidba će imati za cilj da ograniči visinu stabla, održavajući ravnotežu između rasta i plodonošenja. Stare grane (4-5 godina), obolele i one koje rastu unutar krune biće uklonjene.

Zelena rezidba

Drvo lakše podupire ove rezidbe nego one napravljene u fazi mirovanja. Prvo uklonite polomljene, suve ili bolesne grane i pohlepne izdanke. Ovo podmlađuje krunu. Uklonite grane koje se ukrštaju ili zasjenjuju jedna drugu.

Mladi izdanci se otkinu (vrh se odseče). Ovo stimuliše diferencijaciju pupoljaka i grananje. Svi rezovi su napravljeni koso. Tako voda lako otiče iz rana. Lezije veće od 2 cm su prekrivene mastikom.

Stimulacija voća

Ove operacije stimulišu stablo višnje da daje više plodova, da brže rodi ili da razvije jače izdanke:

• Obuka grana: je promena prirodnog položaja grana, ka vertikali. Ovo dovodi do toga da grana raste i jača. Ova operacija se izvodi uglavnom u zreloj fazi stabala. U ovoj fazi izostaje vegetativni rast i ova operacija dovodi do podmlađivanja krune.
• Naginjanje grana : sastoji se u promeni položaja grana prema horizontali. Ovo uzrokuje rast voćnih pupoljaka na grani i prozračivanje krune. Grane se mogu nagnuti ispod horizontale da bi se dobile obilne plodove. Ova operacija se praktikuje u mladoj fazi stabala kada je vegetativni rast dominantan.
• Izvijanje grana: ovom promenom položaja, bazalni deo ostaje uzlazno, a terminalni deo je nagnut ispod horizontale (niže). Ova operacija izaziva vegetativni rast. Drveće koje je podvrgnuto lukovima počinje da pupa 2-3 godine ranije.
• Poprečni rez: prekid sudova finim rezom oštrim sečivom. Rez se vrši iznad pupoljka.
• Uzdužni rez: pravi se fini rez po dužini trupa. Ova operacija pomaže da se poveća debljina debla.
• Uvrtanje : sastoji se u uvrtanju grane ili izdanaka. Ova operacija stimuliše plodove.
• Lomljenje grana: Praktikuje se kod grana koje su neprikladne orijentacije. Plodovanje se brzo javlja na polomljenim granama.

Održavanje zasada višnje je diferencirano, u zavisnosti od površine i starosti zasada. U uslovima navodnjavanja mogu se gajiti voćke ili žbunje voća u međuredovima. Primeri: paradajz, paprika, patlidžan, crni luk, beli luk, krompir, jagode itd. Na područjima gde je zemljište zahvaćeno erozijom, razmak između redova trešanja se zatravljuje, au stepskim predelima obrađuje, tako da se u zemljištu akumulira što više vode. Mogu se primeniti i herbicidi, ali tek 2-3 godine nakon sadnje.

Navodnjavanje

Navodnjavanje je neophodno za područja sa deficitom padavina kako bi se osigurali visoki prinosi i dobar rast drveća. Kritična vremena za vodu u višnji su faza diferencijacije pupoljaka (obujanje pupoljaka), faza cvetanja i faza rasta ploda. Preporučuje se navodnjavanje kad god je potrebno da bi se obezbedila stalna vlažnost zemljišta. Može se efikasno navodnjavati i kap po kap i mikro prskanjem.

Zaštita drveća od mraza

Zbog nestabilnih vremenskih uslova, stabla trešnje često pogađaju kasni prolećni mrazevi. Oni mogu ugroziti žetvu, pa da biste zaštitili drveće, možete razmotriti tehnike fumigacije. Kada se najave niske temperature, u voćnjaku se spaljuju lako zapaljivi materijali (sakupljeni u gomile) koji proizvode veliku količinu dima (guma, slama, stajnjak, katran, treset i dr.).

Dakle, sloj dima koji se formira iznad voćnjaka ne dozvoljava oslobađanje toplote iz zemljišta i tako održava višu temperaturu u stablu/krošnji drveta. Veoma je važno držati vatru tokom cele noći, posebno pre izlaska sunca, kada temperature naglo padaju. Ova operacija može zaštititi drveće od temperatura do -3 stepena Celzijusa.

Đubrenje

Đubrenje mladih stabala višnje vrši se stajnjakom, koji se primenjuje svake 2-3 godine, ili hemijskim đubrivima (tip NPK) godišnje. U slučaju mladih zasada, đubriva se primenjuju u podnožju stabla. Drveće takođe dobro reaguje na folijarna đubriva.

Kontrola štetočina i bolesti

Veoma je važno fitosanitarno stanje plantaže. Sprovođenje fitosanitarnih tretmana prema određenom rasporedu može značajno smanjiti pojavu bolesti i štetočina.

Za uništavanje izbijanja infekcija u voćnjaku, tretmani se primenjuju tokom vegetativnog odmora (zimi). Tretmani će se primenjivati u zimskim prozorima kada je temperatura veća od 5 stepeni Celzijusa.

U slučaju bolesti, prvo tretiranje (nakon opadanja listova) vrši se proizvodima na bazi bakra. Drugo prskanje proizvodima na bazi bakra vrši se u proleće, na pupoljku. Rastvor se prska po celoj površini drveća, od osnove tla do grana. Ovi tretmani se primenjuju u danima bez padavina, sa temperaturom iznad 6-7°C, kako se rastvor ne bi smrzavao na biljkama.

7-10 dana nakon primene bakrenih tretmana može se primeniti hortikulturno ulje koje deluje protiv štetočina koje mogu da prezime u kori drveta.

Berba

Prilikom određivanja optimalnog vremena berbe uzimaće se u obzir nekoliko faktora: veličina i boja ploda, čvrstoća pulpe, lakoća odvajanja plodova grana, njihov sadržaj šećera.

Vreme berbe zavisi i od kvarljivosti i destinacije proizvodnje. Plod se bere ručno za svežu potrošnju i mašinski (ali može i ručno) kod sorti namenjenih za industrijsku preradu.×