Prokelj ( Brassica oleracea var. gemmifera ) je biljka iz porodice Brassicaceae, koja se uzgaja zbog klica, prijatnog ukusa i visoke prehrambene vrednosti. Sadrže lipide, natrijum, kalijum, dijetalna vlakna, proteine, vitamine (A, D, C, B-12, B6), magnezijum, gvožđe i kalcijum. Kao srodna vrsta belom kupusu, prokulice sa njim deli nekoliko bolesti i štetočina. Rod prokelja može biti pogođen štetočinama i bolestima, protiv kojih je važno primeniti prave tretmane.

GLAVNE BOLESTI BRISELSKOG KELjA

BAKTEROZA

Crna trulež (Ksanthomonas campestris)

Na listovima se pojavljuju velike, nepravilne, žute mrlje, gde su žile smeđe i pocrnele. Tkiva oko pega postaju pergamentna, istanjena i na kraju se osuše. Bolest se brzo razvija u uslovima visoke vlažnosti. Ako se napravi presek u stabljici, primećuje se posmeđivanje provodnih sudova. Bolest se prenosi zaraženim semenom i bakterijskim eksudatom, koji se prenosi kapljicama vode i puževima.

Mere prevencije i kontrole:

• dezinfekcija semena i supstrata za sadnice pre setve;
• uzgoj otpornih sorti;
• pravilna rotacija (prokulice ne bi trebalo da se vraćaju na isto zemljište 4 godine);
• prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka nakon žetve.

Pegavost lista kupusa ( Pseudomonas siringae pv. maculicola )

Infekcija se manifestuje pojavom sitnih, tamnih i vlažnih pega sa obe strane listova. Ove tačke obično ostaju male, ali se mogu širiti ako su uslovi povoljni. U slučaju starijih pega, ponekad se može pojaviti ljubičasta ivica. Teške infekcije mogu dovesti do preranog opadanja listova.

Mere prevencije i kontrole:

• izbegavajte zalivanje prskalicama;
• korišćenje zdravog semena i sadnica;
• prokulice tretmani specifičnim fungicidima.

Bolest meke truleži ( Ervinia carotovora pv. carotovora )

Napad se dešava u kišnim godinama, na zbijenom zemljištu. Na listovima se pojavljuju vlažne, žute mrlje. U uslovima visoke atmosferske vlažnosti, trulež pokriva celu glavu i pretvara je u sluzavu masu smrdljivog mirisa. Bakterija živi na biljnim ostacima na površini tla i na zaraženom semenu. Napad se takođe može desiti u skladištu ako se temperatura održava oko 20-25 ℃.

Mere prevencije i kontrole:

• prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka nakon žetve;
• dezinfekcija semena i supstrata za sadnice;
• pravilna rotacija (prokulice ne bi trebalo da se vraćaju na isto zemljište 4 godine);
• sortiranje klica pre skladištenja;
• prokulice tretmani specifičnim fungicidima

MIKOZA

peronospora ( Peronospora brassicae )

Bolest se često javlja kod biljaka koje se uzgajaju u velikoj gustini i pogoduju joj uslovi visoke vlažnosti. Prvi simptomi su pojava nepravilnih žutih mrlja na listovima, koje kasnije postaju smeđe. Na donjoj strani, desno od ovih tačaka, pojavljuje se sivkasto-beli puf. U uslovima visoke vlažnosti, infekcija se brzo širi, listovi trunu ili se suše, a rast biljaka se zaustavlja.

Mere prevencije i kontrole:

• upotreba otpornih sorti;
• uklanjanje napadnutih biljaka iz useva;
• tretmani fungicidima tokom vegetacije.

Šišak ( Plasmodiophora brassicae )

To je lako prepoznatljiva bolest zbog simptoma koji se javljaju na listovima i korenu. Vazdušni simptomi su predstavljeni patuljastim biljkama, požutenjem listova i njihovim venućem. Na korenu se bolest manifestuje pojavom otoka ili davljenja, što ukazuje na disfunkcionalnost korenovog sistema. Bolest se može utvrditi iz faze sadnica.

Mere prevencije i kontrole:

• provera sadnica pre sadnje;
• birajte tla sa blago bazičnim pH prilikom sadnje; zemljište se može dopuniti kalcijum hidroksidom (gašenim krečom) da bi se ispravio pH;
• ukloniti bolesne biljke iz useva;
• pravilna rotacija (prokulice se mogu vratiti na isto zemljište nakon 3-4 godine).

Bela rđa krstaša ( Albugo candida )

Bolest se može pojaviti u ranim fazama vegetacije. Na organima biljke pojavljuju se žućkaste mrlje različitih oblika, a sa obe strane listova formiraju se bele – mlečne, prstenaste kore. Bolest napreduje, epidermis puca, a pege postaju prašnjave. Pege se spajaju i listovi se suše. Simptomi se mogu pojaviti i na stabljici. Nakon napada, stabljika se zgusne, savija i uvija i na kraju se suši.

Mere prevencije i kontrole:

• kontrola korova;
• pravilna rotacija (prokulice se mogu vratiti na isto polje nakon 3-4 godine);
• sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka nakon žetve.

Bolest crnih nogu ( Phoma lingam )

Bolest napada nadzemne delove biljke. Prvi simptomi su obojene mrlje, na kojima se pojavljuju male crne tačke koje predstavljaju plodna tela gljive. U slučaju ozbiljnog napada, biljka može biti defolirana ili uništena. Gljiva je otporna na biljne ostatke i prenosi se sa više vektora (voda, vetar, životinje, ljudi).

Mere prevencije i kontrole:

• berba i uništavanje biljnih ostataka, nakon žetve;
• sadnja zdravih sadnica;
• gajenje otpornih sorti prokulice.

Tamna mrlja krstaša ( Alternaria brassicae )

Bolest se manifestuje pojavom kružnih, smeđih mrlja na listovima i peteljkama. Pege se razvijaju, uvećavaju i okružene su žutom granicom, a zahvaćena tkiva se suše i otpadaju. Bolest favorizuje pojavu gljivične ili bakterijske truleži.

Mere prevencije i kontrole:

• ispravan plodored (prokulice se mogu vratiti na isto zemljište nakon 3-4 godine);
• dezinfekcija semena i supstrata za sadnice.
• izbegavajte navodnjavanje prskalicama;
• prokulice tretmani specifičnim fungicidima.

Fusarijumsko uvenuće ( Fusarium spp. )

Početni simptomi su venuće donjih listova, često na jednoj strani biljke. Napadnuti listovi postaju smeđi i otpadaju, a vremenom cela biljka može uvenuti. Napadnute biljke takođe razvijaju gorak ukus.

Mere prevencije i kontrole:

• korišćenje zdravog sadnog materijala;
• uklanjanje napadnutih biljaka iz useva;
• prokulice tretmani specifičnim fungicidima.

GLAVNE ŠTETOČINE BRISELKE KELjE

kupusova uš ( Brevicorine brassicae )

Ova vrsta napada sve biljke koje pripadaju porodici Brassicaceae. Razvija nekoliko generacija godišnje i prezimljuje kao jaje na biljnim ostacima na površini tla. U rano proleće na divljim krstašima pojavljuju se kolonije, au junu krilati oblici migriraju na kultivisane krstarice. Odrasle jedinke i larve bodu biljne organe i hrane se njihovim ćelijskim sokovima. Zbog toga se listovi smežuraju, a u slučaju jakog napada suše i otpadaju.

Mere kontrole:

• kontrola korova;
• upotreba atraktantnih kapica;
• prokulice tretmani specifičnim insekticidima.

dijamantski moljac ( Plutella kilostella ) 

Ima nekoliko generacija godišnje i prezimljuje u fazi kukuljice u zemljištu ili na raznim biljnim ostacima. Odrasle jedinke polažu jaja na donju stranu listova. Larve grizu epidermu i parenhim, a listovi imaju olovni izgled.

Mere kontrole:

• uravnoteženo đubrenje;
• kontrola korova;
• uklanjanje biljnih ostataka nakon žetve;
• hemijski tretmani specifičnim insekticidima;

kupusov moljac ( Mamestra brassicae )

Kupusni moljac je polifagna štetočina koja napada kupus, karfiol, kelerabu i druge kultivisane i spontane krstarice. Gusenice se nalaze na donjoj strani listova koje grizu. Larve izgrizaju rupe u listovima i kopaju galerije u glavi, a fitopatogeni se mogu naseliti na ranama, uzrokujući truljenje glave.

Mere kontrole:

• prokulice tretmani specifičnim insekticidima.

Kupus beli leptir ( Pieris brassicae)

Larve kupusnog belog leptira napadaju kupus, kelerabu, rotkvu i druge kultivisane i divlje krstarice. Rane larve se hrane u grupama i grizu donju epidermu i parenhim listova, a kasnije postaju usamljeni, skeletizirajući listovi.

Mere kontrole:

• prokulice tretmani specifičnim insekticidima.

kupus buba ( Euridema ornata )

Ima 1-2 generacije godišnje i prezimljuje kao odrasla osoba ispod lišća drveća. Odrasle jedinke se pojavljuju rano u proleće, hrane se spontanim krstašima, a zatim polažu svoja klasifikovana jaja na donju stranu listova karfiola, kupusa, prokelja itd. Odrasle jedinke i larve ulaze i sišu ćelijski sok iz tkiva, izazivajući nekrozu.

Mere kontrole:

• uravnoteženo đubrenje;
• kontrola korova;
• hemijski tretmani specifičnim insekticidima.

Buve bube ( Pillotreta spp .)

Odrasle jedinke se pojavljuju u rano proleće, a posle dodatnog prihranjivanja polažu jaja u zemlju u blizini kupusa, karfiola, blitve i dr. Odrasle jedinke napadaju lišće, grizu tkiva, a listovi poprimaju koštičasti izgled.

Mere kontrole:

• duboko jesenje oranje i ponovljeno okopavanje;
• specifični tretmani insekticida.