Paprika (Capsicum annuum) je biljka koja zauzima značajno mesto među povrtarskim kulturama. Jestivi deo paprike je plod koji se koristi za pripremu širokog spektra namirnica i konzervi. Može se konzumirati i sveže, u salatama ili raznim jelima, kao i sušeno, u obliku paprike. Ljuta paprika, zahvaljujući sadržaju kapsaicina, može se koristiti u farmaceutskoj industriji.

Paprika je poreklom iz Amerike, Meksika, Gvatemale, a odavde se proširila na sever, u SAD, i na jug, u Kolumbiju, Venecuelu, Ekvador, Brazil itd. U Evropu je paprika stigla u 15. veku.

Glavni koren je okretan, sa brojnim bočnim korenima. Stabljika ima lomljive grane, simpodijalnog rasta, a listovi su jednostavni, sa srčano-lancetastim, zelenim krakom. Cvetovi su hermafroditni, tip 5, pojedinačni. Na biljci se formira oko stotinu cvetova, ali većina njih pobaci. Plod je bobica različitih oblika, veličina i boja, sa semenkama postavljenim na mesnatu posudu. Plodovi se formiraju prvo na glavnoj stabljici, a zatim na bočnim granama.

ZAHTEVI ZA KLIMA I ZEMLjIŠTE

Zbir temperaturnih stepeni potrebnih paprici tokom vegetacije je 3000℃. Harmonično raste kada su temperature između 15 i 25℃, a kada temperature padnu ispod 15℃, rast biljke stagnira. Paprika ima velike zahteve za svetlošću, a nedostatak svetlosti produžava vegetaciju na štetu plodonošenja. Intenzitet svetlosti posebno utiče na razvoj korena. Nedovoljna količina vode može dovesti do pobačaja velikog broja cvetova, plod raste sporo i ima netipične oblike. Najveća proizvodnja se postiže kada zemljište održava sadržaj vlage od 65% kapaciteta polja za vodu. Kultura paprike preferira lagana, peščano-ilovasta, aluvijalna zemljišta sa blago kiselim pH.

KULTIVACIJA

USEV PAPRIKE U POLJU

Rotacija useva

Najbolji rezultati se dobijaju pri sadnji paprike posle lucerke, deteline, graška ili pasulja. Može se gajiti i posle korjenastog i lukovičastog povrća i bundeve. Pre gajenja paprike u proleće mogu se uzgajati zelena salata, spanać, rotkvice i zeleni luk.

Priprema zemljišta

Pre oranja vrši se osnovno đubrenje sa 30-40 t stajnjaka/ha, 200-250 kg superfosfata/ha i približno 100 kg kalijum-sulfata. Đubriva se unesu u zemljište dubokim oranjem, 28-30 cm. U proleće se mogu koristiti đubriva sa većim sadržajem azota iz balansiranih đubriva i dolomita, ali ne pre pH test.

Mogu se primeniti i herbicidi pre emergentnosti odobreni za uzgoj paprike.

Priprema i sadnja semenki paprike

Uzgoj paprike se vrši isključivo rasadama proizvedenim u plastenicima, plastenicima ili rasadnicima. Preporučuje se upotreba posebnih supstrata, ali možete koristiti i mešavinu zemlje od peska, treseta i stajnjaka.

Setva se može obaviti od februara do marta, korišćenjem sertifikovanog ili prethodno tretiranog semena. Da bi se povećala ranozrelost, seme se može održavati vlažnim u rastvoru sa specifičnim stimulansima.

Na gredicu za klijanje seme se seje u redove na razmaku od 5 cm i 1-2 cm između semena u redovima, dubine 1-2 cm. Za jedan hektar potrebno je oko 1 kg semena. Nakon što biljke formiraju 2 prava lista, sade se u saksije 7 k 7 cm ili 5 k 5 cm. Nakon ovog rada, može se primeniti stimulator korenja za razvoj korenovog sistema. Nedelju dana nakon pikiranja može se primeniti folijarno đubrivo, u zavisnosti od potreba sadnica, kako bi se obezbedilo elementima neophodnim za rast.

Starost sadnica pri sadnji treba da bude 55-60 dana. Sadnice temeljno zalijte dan pre sadnje i očvrsnite 2-3 nedelje pre sadnje. Ovaj postupak podrazumeva otvaranje prozora vrtića/polikuće ujutru i zatvaranje uveče. Poslednje nedelje prozori se ostavljaju otvoreni tokom noći, kako bi se biljke prilagodile novim uslovima sredine.

Sadnja

Izvodi se kada je temperatura tla najmanje 15 ℃. Kalendarski gledano, sadnja nema fiksan datum, pod uticajem klimatskih uslova. Prvo se sadi rana paprika, zatim kasnije sorte paprike, ravne paprike i dugačke paprike.

Razmak između redova je 70-80 cm, a rastojanje između biljaka po redu varira u zavisnosti od vrste paprike. Tako je za paprike 15-20 cm, za ravne paprike: 20-25 cm, za dugačke paprike 15 cm, a za ljute paprike 10 cm. Da bi se stvorila povoljna mikroklima, kukuruzne zavese se mogu napraviti na svakih 22 m.

Nakon sadnje, primenjuje se zalivanje i istovremeno se daju đubriva za stimulisanje korenja. Prilikom sledećeg zalivanja može se primeniti specijalno đubrivo za poboljšanje plodnosti i strukture zemljišta i za stvaranje boljih uslova za apsorpciju korena.

Kontrola korova

Suzbijanje korova može se vršiti ručno ili mehanizovano. Hemijsko suzbijanje se vrši odobrenim herbicidima.

Kontrola i bolesti štetočina

Primijeniti tretmane preporučenim fungicidima i insekticidima. Preporučuje se naizmenično menjanje proizvoda koji imaju različite načine delovanja i aktivne supstance kako bolesti i štetočine ne bi postale otporne na tretmane.

Navodnjavanje

Biber troši velike količine vode i za visoke prinose navodnjavanje je neophodno. Prvo zalivanje se vrši odmah nakon sadnje, zatim se ne zaliva nekoliko dana, kako bi se korenov sistem podstakao da se duboko razvije.

Nakon toga zalivajte svakih 7-10 dana do plodonošenja, a nakon što biljka počne da zalaže, zalivajte češće kako bi biljke dobile dovoljno vode. Obično je zalivanje 300 kubnih metara / ha.

Đubrenje

1-2 nedelje nakon sadnje, primenite đubrivo bogato fosforom ili uravnoteženo đubrivo da biste podstakli korenje. Folijarna đubriva se mogu primeniti u zavisnosti od potreba biljke i uslova okoline.

U periodu cvetanja i vezivanja plodova mogu se primeniti đubriva bogata kalcijumom ili borom za dobro vezivanje plodova.

Sazrevanje voća zahteva veće količine kalijuma iu ovom slučaju možete primeniti proizvode kao što su:

Da bi se biljkama pomoglo da prebrode periode stresa, može se primeniti folijarno i korensko đubrenje pomoću stimulatora.

Berba

Može početi u prvoj dekadi jula i trajati do pada mrazeva. Paprika, ljuta i duga paprika se beru u komercijalnoj zrelosti, a paprika i paprika u fiziološkoj zrelosti. Berba se vrši ručno, sečenjem stabljike.

KULTURA PAPRIKE U PLASTENICIMA

Priprema zemljišta

Izvodi se slično kao i obrada polja, počevši od jeseni, nakon uklanjanja prethodnog useva. Kako je u zaštićenim prostorima učestalost bolesti i štetočina veća, preporučuje se dezinfekcija specifičnim sredstvima pre sadnje sadnica.

Sadnja

Vreme sadnje u negrejanim polikućima je prva dekada aprila ili ranije ako se primenjuju sistemi grejanja. Preporučljivo je koristiti polikuće prekrivene dvoslojnom termo folijom. Na podignutim slojevima sade se 4 reda na razmaku od 80 cm, a rastojanje između biljaka mora biti 50 cm. Za dobijanje sadnica paprike, seme bibera se tretira i dezinfikuje.

RADOVI NA NEZI

• tokom ili pre sadnje, malčiranje se može obaviti slamom ili plastičnom folijom;
• temperatura treba da se održava na oko 22 ℃ tokom dana i oko 18 noću;
• nakon zalivanja iz sadnje, zalivanje se nastavlja kada vlažnost zemljišta padne ispod 70%. Do berbe vlažnost zemljišta se održava na 70%, a tokom žetve mora dostići 80-90%;
• provetravanje se vrši svakodnevno, au toplim mesecima prozori za ventilaciju su stalno otvoreni;
• 20-30 dana nakon sadnje počinju da se pojavljuju prvi cvetovi i uklanja se prvi cvetni pupoljak kako bi se podstakao rast biljaka;

Biljke koje se gaje u zaštićenim područjima imaju snažan rast i zahtevaju češće zalivanje i veće količine vode u odnosu na biljke koje se gaje u polju. Đubriva se mogu primeniti putem sistema za navodnjavanje kap po kap, korišćenjem đubriva rastvorljivih u vodi. Korensko đubrenje se dopunjava folijarnim đubrenjem, prema preporukama ratarskih useva.

Berba

Ova operacija se izvodi u fazama, u zavisnosti od ciklusa useva. Vreme berbe zavisi od vremena sadnje i tehnologije koja se primenjuje za rast i razvoj biljaka.