Morski bučak (Hippophae rhamnoides) je rustikalna vrsta, koja se često nalazi u brdskim i planinskim predelima. To je vrsta veoma visoke ekološke plastičnosti, raste i razvija se i na slanim, kiselim ili peskovitim zemljištima. Može poboljšati erodirani teren i popraviti padine. Morski trn je otporan na mraz, sušu i vetar. Plodovi sadrže velike količine vitamina i hranljivih materija (C, A, B, K, gvožđe, kalcijum, natrijum, magnezijum), koji se koriste u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Botaničke karakteristike

Morski bučak je plodonosni žbun koji raste u obliku žbuna, visine između 1,5 i 5 m. U područjima sa oštrom klimom (velike nadmorske visine ili sušna područja), ova biljka raste u obliku puzavog grma. To je jednopolna eparhijska biljka. Muške biljke su bujnije, imaju duži godišnji prirast, tamnije su boje, a pupoljci su vidljivo razvijeniji. Muški cvetovi se formiraju na jednogodišnjim grančicama i organizovani su u braon cvasti sa 4-6 cvetova. Cvetaju ranije od ženskih cvetova. Ženske biljke cvetaju kada se pojave listovi, a cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti. Period cvetanja je između marta i aprila. Oprašivanje se vrši vetrom. Iz tog razloga, odnos između muških i ženskih biljaka u plantaži je 1:8.

Stabljika žbuna ima mnogo oštrih i otpornih trna. Listovi su mali, srebrnasti, linearno lancetasti, naizmenično raspoređeni. Korenov sistem je dobro razvijen, kako vertikalno tako i horizontalno, i može razviti odojke. Sekundarni koreni formiraju simbioze sa bakterijama koje fiksiraju azot.

Plod je narandžasta, mesnata bobica. Sazrevanje plodova počinje u prvom delu avgusta i završava se krajem oktobra. U periodu maksimalne proizvodnje, količina ubranog voća dostiže oko 25 tona/ha. Posle 18-20 godina plantaža ulazi u period opadanja, a prinosi se značajno smanjuju.

Zahtevi životne sredine

Ova vrsta ima visoke zahteve za svetlošću. Morski trn je tolerantan i na niske i visoke temperature. Otporan je na zimski mraz, podržavajući čak i temperature do -40 ℃. Ne utiče na letnje vrućine, podnosi temperature do 45℃. Ova vrsta dobro koristi sve vrste zemljišta, uključujući erodirano, pesak, šljunak, ali ne podnosi zemljište sa viškom vlage.

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta Iako ima visoku ekološku plastičnost, velike proizvodnje se dobijaju na ravnim zemljištima južne ekspozicije, sa propusnim i plodnim zemljištem. Zemlja ne sme biti preterano vlažna i ne sme imati pH ispod 5,5. Dobri rezultati se mogu postići na aluvijalnim zemljištima, u blizini reka, gde je nivo podzemnih voda ispod 1,5 m dubine.

Dobri prethodnici za plantažu morskog bučka su žitarice od slame. Zemljište se oslobađa od biljnih ostataka prethodne kulture i vrši se skarifikacija na dubini od 50-60 cm. U jesen se vrši oranje na dubini od 25-35 cm, a zatim obrada zemlje.

Sadnja

Najbolje vreme za sadnju morskog bučka je jesen, tokom oktobra. Ako se sadnja ne može obaviti u jesen, ova operacija se može obaviti u rano proleće.

Rastojanja sadnje se biraju prema tehnologiji useva koja se primenjuje na plantaži. Dakle, razmaci između redova i biljaka po redu mogu biti sledeći:

• 3 mk 2 m – u slučaju zaravnjene krošnje;
• 4 mk 2,5 m – u slučaju loptaste krune;
• 4 mk 1,5 m – u slučaju super intenzivnih zasada.

Kada se uspostavi šema sadnje, zemljište se može piketirati (mesta za sadnju su označena). Pri piketiranju zemljišta mora se voditi računa o odnosu između muških i ženskih biljaka, koji je u slučaju morskog bučka 1:8. Dakle, 12% biljaka mora biti muško. Ako je moguće, orijentacija redova treba da bude u pravcu sever-jug, tako da biljke imaju koristi od svetlosti tokom celog dana. Takođe, redove treba postaviti u pravcu dominantnog vetra, kako bi se obezbedilo širenje polena.

Metodologija sadnje

Jame za sadnju se prave i sade se sadnicama. Jame treba da budu veličine 40k40k40 cm i mogu se napraviti ručno ili bušilicom. U svaku jamu treba dodati 8-10 kg dobro razloženog stajnjaka i 40-50 g kompleksnog đubriva tipa NPK koji se sporo oslobađa. Ova đubriva se mešaju sa zemljom uklonjenom iz jame. Sadni materijal se pre sadnje oblikuje, zdravi koreni skraćuju na 20-22 cm i uklanjaju se suvi ili oštećeni koreni. Za uspešnu sadnju, biljke treba sa korenjem uvesti u blato konzistencije pavlake, formirano od žute zemlje, stočnog stajnjaka i vode.

Sadnja se vrši tako da se koreni ravnomerno prostiru u jami, a biljka mora biti u uspravnom položaju. Zemlja se sabija oko biljaka, kako bi se obezbedio najbolji mogući kontakt između korena i zemlje. Zalivanje je obavezno odmah nakon sadnje.

Neke od poznatih sorti pasjeg trna su Clara, Mara, Dora, Cora, Andros, Maracineni 1, Delta 1, Delta 3, Serpeni 11, Victoria, Auras, Ovidiu, Tiberiu, Pitesti 1, Pitesti 2.

Radovi na održavanju

U prve dve godine nakon sadnje, posebna pažnja se mora posvetiti održavanju zemljišta u plantaži. Mlade biljke morskog trna su osetljive na korov, prisustvo korova utiče na njihov rast i razvoj. Tlo treba održavati čistim ponovljenim ručnim ili mehanizovanim okopavanjem. Ako se rad obavlja mehanički, može se koristiti disk, drljača ili sekač. Zemljište treba mobilisati do dubine od 8-10 cm, korenje grmlja ne bi trebalo da bude uništeno ili pogođeno. Ne preporučuje se upotreba herbicida u prvim godinama, jer su biljke morskog bučka osetljive na ove supstance. U područjima gde postoji opasnost od napada glodara, stabljika će biti zaštićena papirnim trakama, mrežama ili drugim materijalima

Navodnjavanje

Važan posao koji obezbeđuje visoke i stalne prinose predstavlja navodnjavanje. U prve dve godine, dodatna voda obezbeđuje uspostavljanje biljaka, rast i formiranje krune. Norme zalivanja se izračunavaju prema osobinama zemljišta i klimatskim uslovima. Obično su optimalne norme između 300 i 400 kubnih metara po hektaru. Preporučuju se sistemi za navodnjavanje prskalicama i kap po kap.

Rezidba

Rezidba je važan posao u tehnologiji uzgoja morskog trna, koji ima za cilj formiranje krošnje, promovisanje proizvodnje voća i olakšavanje aktivnosti održavanja i berbe. Šišak dobro podnosi zahvate rezidbe i može se goniti u različitim oblicima. U komercijalnim zasadima najčešći oblici su loptasta kruna i spljoštena kruna. Reznice se vrše svake godine jer su plodonosne formacije aglomerirane prema spoljašnjoj strani krune. Reznice se vrše prilikom berbe plodova, a po potrebi se završava rezidba u periodu mirovanja. Preporučeni proizvodi Proizvode možete pronaći u drugoj prodavnici.

Kako dobiti kuglastu krunu?

Odmah nakon sadnje bira se centralna osa i skraćuje na jednu trećinu njene dužine. U drugoj i trećoj godini formiraju se skeletne grane. Ubacuju se na centralnu osu na međusobnom rastojanju od oko 30 cm, raspoređeni naizmenično. U narednim godinama biće završeno formiranje krošnje i primenjene rodno-stimulativne reznice. Najjednostavniji način je odsecanje vegetativnih i plodonosnih izraslina na jednoj strani krune u prvoj godini stimulativne reznice voća. U narednoj godini će se vršiti reznice na suprotnoj strani krune i tako dalje. Tako će se kruna svake godine podmlađivati i donositi plodove.

Kako dobiti spljoštenu krunu?

Nakon sadnje, izaberite glavno stablo i dve bočne grane, postavljene u pravcu redova. Centralna osa je skraćena na 30-40 cm visine. Okno i dve bočne grane će činiti prvi sprat krune. Svake godine se biraju još dve bočne grane, koje se nalaze na udaljenosti od 25-30 cm od prethodnog sprata. Produžni izdanci bočnih grana skraćuju se za trećinu svoje dužine, da bi se podstakla obloga. Poluskeletne grane će se razviti na odabranim bočnim granama. One se istanjuju na 12-15 cm jedna od druge i skraćuju na oko 30 cm.

Đubrenje

Posle 2 godine, korenje biljaka morskog bučka počinje da formira kvržice, koje će uhvatiti azot iz atmosfere i učiniti ga dostupnim biljkama. Počevši od treće godine, plantaži je potrebno dodatno đubrenje da bi dostigla proizvodni potencijal. U zavisnosti od fenofaze, daju se korenska đubriva sa makro i mikroelementima u potrebnim količinama. Preporučuje se unošenje 20-30 t/ha stajnjaka jednom u 3-4 godine.

Korensko đubrenje se može dopuniti folijarnim đubrivima, u zavisnosti od potreba biljke i uslova sredine.

Da bi se biljkama pomoglo da prebrode periode stresa, može se sprovesti specifično folijarno i korensko đubrenje.

Suzbijanje štetočina

Među glavnim bolestima koje se susreću na plantažama morskog bučka pominjemo: verticilozno uvenuće, fuzarijumsko uvenuće i rđu. Kao štetočine, najčešće su Biljne vaši, Cvrčci i grinje.

Berba

Morski bučak je jedna od najtežih aktivnosti u plantaži morskog bučka. Plodovi su raspoređeni blizu grana, oblačeći ih kao rukav. Štaviše, plodovi su veoma dobro vezani za grane i mogu se oštetiti tokom berbe. S druge strane, ova jaka vezanost grana omogućava da se žetva produži do ranog proleća. Optimalno vreme berbe se utvrđuje u zavisnosti od odredišta proizvodnje i načina berbe.

Najbolji period za berbu je od kraja leta do kraja jeseni. Berba se može vršiti ručno, mehanizovano ili sečenjem grana. Ručnu berbu obavljaju radnici i ima malu efikasnost jer radnik može ubrati 15-20 kg plodova dnevno. Mehanizovana berba je najefikasnija i vrši se uređajem koji trese grmove morskog bučka, a plodovi padaju na polietilenske opne postavljene na zemlju. Metoda sečenja grana podrazumeva uklanjanje (rezanjem) grana opterećenih plodovima. One se transportuju u posebno uređene prostore, gde se plodovi odvajaju od grana. Ova metoda ima prosečnu efikasnost, ali, ako se ne uradi pravilno, može negativno uticati na proizvodnju voća u narednim godinama.