mirodijaMirođija

Mirođija – sadnja, uzgajanje, berba

Objavljeno na: 11 јуна, 2023 Izmenjeno na: 1 маја 2024

mirodija-sadnja-uzgajanje-berba

Mirođija (Anethum graveolens) je jednogodišnja biljka iz porodice Umbelliferae, koja se često koristi za aromatiziranje hrane, kao i zbog svojih terapeutskih svojstava zbog visokog sadržaja eteričnih ulja i vitamina. Vrsta je porijeklom iz Azije i Mediterana, poznata je i korišćena još od antike. Grci su gajili Mirođija zbog lepote njegovih cvasti, a Egipćani kao lekovitu biljku. Danas ovu aromatičnu biljku srećemo širom sveta.

Upotreba

Svi vazdušni delovi se koriste iz ove biljke. Listovi, cvasti i semenke koriste se za aromatiziranje jela, a stabljika i cvast za pripremu konzervi i kiselih krastavaca. U tradicionalnoj medicini koristi se protiv nesanice, nervnih smetnji, nadimanja itd.

BOTANIČKE KARAKTERISTIKE

Mirođija ima kratak vegetativni period rasta, a listovi se beru oko mesec dana od setve, u zavisnosti od uslova sredine. Stabljika je ravna i može dostići visinu do 150 cm u fazi cvetanja. Listovi su nitasti, trostruki, sa režnjevima sa velikim urezima, peteljki, a cvetovi su žuti i skupljeni u složeni kišobran. Cvetanje se odvija tokom leta.

Antheum graveolens
Mirođija savet
Mirođija nega

ZAHTEVI ŽIVOTNE SREDINE

Mirođija nema posebne zahteve u pogledu faktora sredine. Dobro uspeva na umerenim temperaturama, podnosi niske temperature ali ne podnosi mraz. Klija na niskim temperaturama, počevši od 2-3℃, sa optimalnom temperaturom od 15-17℃. Na višim temperaturama, iznad 30-35℃, klijanje i rast mogu biti inhibirani, zbog čega je kultivacija tokom leta otežana. Takođe, upravljanje vodom tokom klijanja i rasta je važan faktor za uspešnu kulturu. Iako preferira sunčana mesta, kopar raste i u uslovima slabije osvetljenosti i može se gajiti tokom cele godine, ako temperatura to dozvoljava. U pogledu zemljišta, ono treba da bude ilovasto, bogato humusom i da ima dobar kapacitet zadržavanja vode.

UZGOJ

Mirođija se obično gaji u baštama, ali se proširio kao usev u zaštićenim i poluzaštićenim područjima, da bi dobio listove van sezone. Dakle, može se uzgajati u polikućima, rasadnicima ili tunelima.

Uzgoj mirođije se vrši direktnom setvom, kako u zaštićenim prostorima, tako i u polju. Najvažniji posao nege za uspešan usev je priprema zemljišta, s obzirom na sitno seme ove biljke. Zbog toga se zemljište mora dobro obraditi za ravnomerno klijanje.

U proleće, čim uđete u njivu, možete sejati kopar, držeći 25 cm između redova, oko 4-5 cm između biljaka i dubinu od 1,5 cm. Za efikasno korišćenje prostora mogu se sejati u 4 reda. Može se koristiti količina od 7-8 kg semena po hektaru, ali količina može varirati u zavisnosti od klijavosti semena. Preporučuje se setva u fazama, u razmacima od 10-15 dana, kako bi se mogla duže vremena žetva.

U plastenicima, mirođija se može sejati počevši od jeseni, a u zavisnosti od temperature, usevi se mogu dobiti u hladnoj sezoni. Biljke se mogu zaštititi poljoprivrednom folijom ako temperature nisu negativne.

Preporučeni proizvodi

Pažljivo pročitajte i sledite uputstva na etiketi svakog proizvoda

NEGA

Posle postavljanja useva, zalivanje vrši se redovno radi ujednačenog klijanja. Radovi na nezi se sastoje od suzbijanja korova, obrade zemljišta, navodnjavanja i tretmana protiv bolesti i štetočina.

Preporučeni proizvodi

Pažljivo pročitajte i sledite uputstva na etiketi svakog proizvoda

U slučaju biljaka koje se uzgajaju u saksijama ili u bašti, da bi se obezbedile njihove potrebe za hranljivim materijama, može se redovno davati specijalno formulisano đubrivo.

Preporučeni proizvodi

Pažljivo pročitajte i sledite uputstva na etiketi svakog proizvoda

BERBA I SKLADIŠTENjE

Berba se vrši u fazama, tokom cele godine. Možete ubrati zeleno lišće, cvasti, seme ili celu biljku. Svi jestivi delovi biljke mogu se jesti sveže, nakon žetve ili sušeni. Listovi se takođe mogu čuvati zamrznuti. Seme se bere nakon što su stabljike ubrane i prethodno osušene.

BOLESTI I ŠTETOČINE

Pepelnica (Erisiphe umbelliferarum) je najčešća bolest biljaka mirođije. Manifestuje se kao beli filc na listovima i stabljikama. Mlade sadnice takođe mogu biti pogođene gljivama Pithium, što dovodi do opadanja sadnica. Mirođija može da napadne prugasta buba (Graphosoma lineatum), koja nanosi štetu posebno semenskim usevima, kao i larve (Gusenice) raznih vrsta leptira.

×

Mi vam pomažemo
da brinete o vašim biljkama

Ako još niste pronašli rešenja u našim člancima ili prethodnim diskusijama, započnite novu diskusiju i naši stručnjaci će vam pomoći.

Tokom radnog vremena, naši stručnjaci su spremni da Vam daju odgovor u roku od 2 sata.

Nova diskusija o

Mirođija – sadnja, uzgajanje, berba
Mirođija – sadnja, uzgajanje, berba

Your information:

Vaše ime mora da sadrži najviše 30 znakova. Ako želite da prenesete detalje o problemu sa kojim se suočavate, popunite ostala polja.

The maximum document size is 59 MB.

Add
Pomaže ako priložite neke Слике ili Klipovi maksimum 15 sek


Želite da saznate više?

Naši stručnjaci učestvuju u diskusijama zajednice Armuro sa korisnim informacijama i rešenjima.
Ako želite, možete započeti diskusiju o problemu sa kojim se suočavate.
Pročitajte diskusije