Grašak ( Pisum sativum) je jednogodišnja zeljasta biljka, deo porodice Fabaceae. Uzgaja se zbog jestivog semena koje se koristi za pripremu raznih kulinarskih specijaliteta. Grašak je poreklom iz Centralne Azije i Bliskog istoka. Sadrži lipide, natrijum, kalijum, ugljene hidrate, proteine, kalcijum, gvožđe, magnezijum i vitamine (A, D, C, B-12, B6). Stabljike graška dobijene nakon žetve su dobra hrana za životinje, zbog visokog sadržaja proteina. Grašak se može koristiti i kao zeleno đubrivo jer obogaćuje zemljište azotom. Na usev graška mogu da utiču štetočine i bolesti, protiv kojih je važno primeniti prave tretmane.

GLAVNE BOLESTI GRAŠKA

VIRUSI

Virus mozaika enacije graška

Na obolelim listovima mogu se videti tamnozelene pruge sa svetlozelenim nijansama. Ove mrlje određuju mozaični izgled lista. Zaražene biljke su patuljaste, jako razgranate, a listovi su sitni i naborani. Virus ima širok krug biljaka domaćina. To su pasulj, sočivo, lupina, ječam i grašak.

Mere prevencije i kontrole:

• usev graška će biti izolovan od drugih useva povrća;
• uzgoj otpornih sorti graška;
• primena insekticida za suzbijanje populacije lisnih uši.

BAKTERIOZA

Bakterijska pegavost graška ( Pseudomonas siringae pv . pisi )

Na bazalnim listovima pojavljuju se male, ugaone mrlje vlažnog izgleda. Na stabljikama se ove izdužene pege, boje masline, spajaju i daju braon pruge. Rane infekcije mogu izazvati sušenje cvetova ili prvih mahuna. Kasne infekcije izazivaju kružne ili nepravilne pege na mahunama, a nakon napada mahune ostaju suve. Bakterijski eksudat se pojavljuje na svim zahvaćenim mestima (po vlažnom vremenu) u vidu žućkaste sluzaste kapi. Prenos se obezbeđuje vektorima (voda, vazduh, ljudi, oprema, itd.), koji prenose bakterijski eksudat do drugih biljaka. Bakterija se prenosi iz godine u godinu preko zaraženog semena.

Mere prevencije i kontrole:

• uzgoj otpornih sorti graška;
• upotreba zdravog semena;
• hemijski tretmani graška specifičnim fungicidima.

MIKOZA

peronospora graška ( Peronospora pisi )

Bolest se manifestuje na bazalnim listovima, pojavom žutih mrlja na gornjoj strani listova. Na donjoj strani lista formira se siva dlaka. Pogođena tkiva će nekrotizirati i listovi će se osušiti. Slične mrlje se pojavljuju na mahunama. U slučaju teških napada, infekcija može uticati i na seme.

Mere prevencije i kontrole:

• gajenje otpornih sorti i hibrida;
• ispravan plodored;
• izbegavajte navodnjavanje prskalicama;
• hemijski tretmani graška specifičnim fungicidima.

pepelnica graška ( Erisiphe pisi )

Pepelnica graška se manifestuje na svim organima biljke, pojavom tankog, belog sloja. Bolest napreduje, a sloj postaje prašnjav, siv, a volja nekrotizira.

Mere prevencije i kontrole:

• ispravan plodored;
• uništavanje biljnih ostataka, nakon žetve;
• hemijski tretmani graška specifičnim fungicidima.

Pegarica Ascochita ( Micosphaerella pinodes )

Na listovima se pojavljuju smeđe mrlje, a u centru se pojavljuju male crne tačke. Slične mrlje se pojavljuju na mahunama, a zahvaćena tkiva su potopljena i okružena tamnom granicom. Napadnute mahune imaju smeđe mrlje, a tegument je naboran. Bolest se može manifestovati i na stabljikama.

Mere prevencije i kontrole:

• ispravan plodored;
• sakupljanje biljnih ostataka nakon žetve;
• upotreba zdravog semena;
• hemijski tretmani specifičnim fungicidima.

meka trulež graška pamuka ( Sclerotinia sclerotiorum )

Na stabljikama se pojavljuju nepravilne, meke i vlažne mrlje koje se prostiru na granama i listovima. Na mahunama se pojavljuju vlažne i meke lezije koje se uvećavaju i izazivaju njihovo uništenje. Bolest se razvija, a na zahvaćenim mestima se razvija bela dlaka, što predstavlja plodnost gljivice.

Mere prevencije i kontrole:

• ispravan plodored;
• sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka nakon žetve;
• uklanjanje pogođenih biljaka iz useva;
• izbegavajte navodnjavanje prskalicama;
• uravnoteženo đubrenje;
• hemijski tretmani specifičnim fungicidima.

Siva plesni ( Botritis cinerea )

Napad se manifestuje na svim vazdušnim organima biljke. Žute, kružne mrlje pojavljuju se na lišću lisnog kraka, postaju žute. Na mahunama napad se manifestuje vlažnom truležom. Prvo se pojavljuje na vrhu mahuna. Kako bolest napreduje, na pogođenim organima se razvija sivi micelijum.

Mere prevencije i kontrole:

• uklanjanje pogođenih biljaka iz useva;
• izbegavajte navodnjavanje prskalicama;
• uravnoteženo đubrenje;
• hemijski tretmani tokom vegetacije specifičnim fungicidima.

Fusarium uvenuće ( Fusarium okisporum )

Prvi simptomi su uvenuće bazalnih listova. Bolest se razvija i cela biljka vene. Na preseku stabljike primećuje se smeđe provodljivo tkivo. Od mesta do mesta, na površini stabljike, formira se bela izraslina koja predstavlja oplodnju gljive.

Mere prevencije i kontrole:

• ispravan plodored;
• prikupljanje i uništavanje zaraženih ostataka;
• kontrola korova;
• hemijski tretmani specifičnim fungicidima.

GLAVNE ŠTETOČINE GRAŠKA

Tripsi

To su male štetočine, teško vidljive golim okom, koje napadaju mnoge vrste povrća. Oni kolonizuju vrhove biljaka, cvetove, lišće, izazivajući pobačaj cvetova i patuljaste biljke.

Metode kontrole:

• upotreba zamki;
• specifični tretmani insekticida.

Biljne vaši

To su polifagne vrste koje migriraju sa jedne biljke na drugu ili sa jedne vrste na drugu. Oni rastu na spontanoj flori, a zatim prelaze na kultivisane vrste. To je kolonija na donjoj strani listova, cvetova ili cvasti i mladih izdanaka. Insekti ubadaju i sišu ćelijski sok, izazivajući stres za biljku. U slučaju jakog napada, uzrokuje smrt biljke.

Metode kontrole:

• upotreba zamki;
• specifični tretmani insekticida.

grahov žižak ( Bruchus pisorum )

Razvija jednu generaciju godišnje i prezimljuje kao odrasla osoba u skladištima, zaraženim žitaricama, pukotinama u zidovima i podovima. Larve grizu unutar jajolikog zrna kutije, trošeći do 40-50% svoje mase. Odrasle jedinke se hrane polenom i ne nanose značajnu štetu.

Metode kontrole:

• tretmani vegetacije specifičnim insekticidima.

moljac graška ( Cidia nigricana )

Ima jednu generaciju godišnje i prezimljuje kao potpuno razvijena larva u svilenkastoj čahuri u zemljištu. Uglavnom napada grašak, ali može napasti i druge vrste povrća. Larve neredovno grizu. Larva može napasti do četiri semena. U mahunama se mogu videti svilenkaste niti i izmet larvi, koji obezvređuju kvalitet useva.

Metode kontrole:

• hemijski tretmani specifičnim insekticidima.