grasakGrašak

Grašak, informacije o upravljanju usevima

Objavljeno na: 21 августа, 2023 Izmenjeno na: 15 маја 2024

grašak-vodič-za-sadnju
Grašak

Grašak (Pisum sativum) se uzgaja zbog semena bogatog proteinima, vitaminima i ugljenim hidratima, koje se može konzumirati u različitim oblicima. Pošto biljke graška imaju svojstvo fiksiranja atmosferskog azota, koriste se u plodoredu za druge povrtarske kulture. Stabljike dobijene nakon žetve su dobra hrana za životinje zbog visokog sadržaja proteina. Grašak se može koristiti i kao zeleno đubrivo jer obogaćuje zemljište azotom.

Grašak potiče iz Male Azije i severoistočne Indije, a u Evropi su glavne zemlje uzgoja Engleska, Francuska i Italija. Zbog relativno niskih zemljišno-klimatskih uslova, kao i mehanizacije sadnje i žetve, sada se gaji širom sveta.

Korenov sistem je snažan i prodire u zemlju do 40-60 cm dubine, ali, ako zemljište dozvoljava, može prodreti do jednog metra. Stabljika je iznutra šuplja i blago razgranata. Listovi su perasto složeni, naizmenično raspoređeni, sastoje se od 2-3 para listića. Cvetanje se odvija 30-50 dana nakon setve, a na biljci cvetanje traje 10-25 dana. Plod je mahuna, ravna ili lučno zakrivljena, dužine između 3 i 12 cm. Seme graška je žuto ili zeleno kada se osuši.

Klima i uslovi zemljišta

Minimalna temperatura klijanja je 1-2 stepena Celzijusa za slatke sorte i 4-6 stepeni Celzijusa za škrobne sorte. Grašak optimalno raste i razvija se na temperaturama od 18-21 stepeni Celzijusa, a prinosi se smanjuju ako temperatura pređe 26-28 stepeni Celzijusa. Svetlosni zahtevi su umereni, budući da je biljka dugog dana. Ima visoke zahteve za vlagom tokom faze klijanja semena i na početku vegetacije (dok se ne formira jak korenov sistem). Na proces cvetanja i formiranja mahuna negativno utiče dugotrajna suša.

KULTIVACIJA

Rotacija useva

Prolećni usev se kultiviše posle biljaka koje ostavljaju zemlju čistom od korova kao što su paradajz, paprika, kupus i krastavci. Nakon ranog useva graška, možete uzgajati zimske rotkvice, jesenji kupus, jesenje krastavce.

Priprema zemljišta
priprema-zemljišta-za-sadnju

Počinje u jesen sa uklanjanjem prethodnog useva, nakon čega sledi osnovno đubrenje posle agrohemijske analize zemljišta. Zatim se vrši osnovno oranje na dubini od 28 – 30 cm. U rano proleće zemljište se obrađuje i ravna. Za rani prolećni usev zemljište se priprema u jesen mobilizacijom tanjiračem ili kombajnom.

Važno je pažljivo pripremiti zemljište u jesen kako bi setva bila što ranije u proleće. Ako se zemljište ne priprema u jesen, treba ga pripremiti u proleće čim se može ući u njivu. Đubrenje sa 100 kg amonijum nitrata/ha i obrađivanje treba izvršiti istovremeno sa unošenjem đubriva.

Sadnja

Setva se vrši u proleće što je ranije moguće, krajem februara ili početkom marta, kada temperatura zemljišta dostigne 4-5 stepeni Celzijusa i ima tendenciju porasta. Poslednja sezona setve je 1-2 aprila. Da bi se produžio period žetve, preporučuje se istovremeno sejanje sorti sa različitim sezonama rasta. Ili, ako je ista sorta, treba je sejati u 2 – 3 epohe, u razmaku od 10 – 15 dana. U slučaju jesenjih useva, setva se može obaviti u septembru. U zavisnosti od klijavosti semena, i izabrane tehnologije uzgoja, koristi se količina semena od 180 – 300 kg/ha. Setva se vrši na dobro pripremljenom zemljištu, u redove na jednakoj udaljenosti od 12,5 cm ili u brazde na modelovanom zemljištu i na dubini od 4 – 5 cm.

Kontrola štetočina i bolesti

Radi se primenom tretmana odobrenim fungicidima ili insekticidima. Da bi se izbegla pojava bolesti ili štetočina otpornih na dejstvo sredstava za zaštitu bilja, preporučuje se smenjivanje sredstava sa različitim aktivnim supstancama.

Kontrola korova

Radi se primenom specifičnih herbicida, poštujući specifikacije na etiketi, u zavisnosti od izabranog proizvoda.

Preporučeni proizvodi

Pažljivo pročitajte i sledite uputstva na etiketi svakog proizvoda

RADOVI NEGE

Pošto je period vegetativnog rasta prilično kratak, za to vreme se obavlja dosta radova. Što se tiče vode, kritični momenti su: neposredno posle setve, tokom cvetanja i kada se formiraju mahune. Ukoliko zemljište nije dovoljno vodosnabdeno, primeniti 1 – 2 zalivanja u količini od 250 – 300 kubnih metara/ha.

Svoje potrebe za azotom grašak obezbeđuje simbiozom sa bakterijama koje fiksiraju atmosferski azot, pa mu nije potrebno dodatno đubrenje. Za stimulisanje biljaka i regulisanje nedostataka mikroelemenata može se primeniti đubrenje specifičnim proizvodima.

Preporučeni proizvodi

Pažljivo pročitajte i sledite uputstva na etiketi svakog proizvoda
Berba
grašak-mahuna

Berba se vrši postupno prema sorti i vremenu setve. Dakle, optimalno vreme žetve uslovljeno je više faktora kao što su vrsta sorte, odredište proizvodnje, kao i analiza i hemijsko određivanje sadržaja šećera i skroba u semenu.

Uobičajeno, berba se obavlja kada sva zrna u mahuni dostignu tehnološku zrelost. Žetva se može obaviti na dva načina: ručno (ali je to teška operacija, naznačeno u slučaju malih površina) ili mehanizovano (koriste se specijalni kombajni).

×

Mi vam pomažemo
da brinete o vašim biljkama

Ako još niste pronašli rešenja u našim člancima ili prethodnim diskusijama, započnite novu diskusiju i naši stručnjaci će vam pomoći.

Tokom radnog vremena, naši stručnjaci su spremni da Vam daju odgovor u roku od 2 sata.

Nova diskusija o

Grašak, informacije o upravljanju usevima
Grašak, informacije o upravljanju usevima

Your information:

Vaše ime mora da sadrži najviše 30 znakova. Ako želite da prenesete detalje o problemu sa kojim se suočavate, popunite ostala polja.

The maximum document size is 59 MB.

Add
Pomaže ako priložite neke Слике ili Klipovi maksimum 15 sek


Želite da saznate više?

Naši stručnjaci učestvuju u diskusijama zajednice Armuro sa korisnim informacijama i rešenjima.
Ako želite, možete započeti diskusiju o problemu sa kojim se suočavate.
Pročitajte diskusije