Drvo breskve (Prunus persica) je voćka poreklom iz Kine, sa visokim zahtevima za toplotom, na koju utiču kasni mrazevi. Uprkos tome, proizvodnja je konstantna 10-15 godina. Listovi su kopljasti, a cvetovi su sitni, pojedinačni, raznih boja (ružičasto-beli). Plod breskve je loptasta koštunica sa finom, mirisnom i sočnom pulpom. Breskve imaju visoku hranljivu vrednost i sadrže šećere, belančevine, vitamine (B1, B2, B6, A, E), kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar.

Osobenosti gajenja i plodonošenja

Drvo breskve formira veoma bogat korenov sistem. Većina korena prodire do dubine od 20-60 cm, nekoliko do 3-4 m, ali, bez obzira na gustinu sadnje, koreni drveća se ne prepliću. Intenzivno rastu u proleće i jesen kada je temperatura zemljišta 8-20 ° C.

Nadzemni deo breskve brzo raste u prvim godinama vegetacije. Emituje 1-3 serije predviđenih izdanaka koji aglomeriraju krošnju, a u zrelosti dostiže visinu od 3-4 m. Izvođenjem zelenih reznica, period formiranja krune može se skratiti za 1-2 godine.

Cvetanje se odvija u aprilu-maju, u zavisnosti od klimatskih uslova, prosečne potrebne temperature su najmanje 10 ° C. Da bi se obezbedili visoki prinosi, preporučuje se postavljanje nekoliko sorti na parcelu.

Ako je pre sazrevanja plodova vlažnost zemljišta visoka, kod nekih sorti, posebno onih sa ekstra ranim i ranim sazrevanjem dolazi do pucanja endokarpa. Ova pojava se javlja usled kratke hidratacije pulpe.

Nakon plodonošenja, intenzitet vegetativnog rasta se smanjuje. Breskva dobro rodi 2-3 godine nakon sadnje, kao rana vrsta. Rađa godišnje, bez uticaja smenjivanja plodova.

ZAHTEVI ZA KLIMA I TLO

Breskva je vrsta sa visokim zahtevima za toplotom. Raste i razvija se na područjima sa prosečnom godišnjom temperaturom od 10-11,5°C. Tokom zime može da izdrži temperaturu od -24°C. C.

Breskva je otporna na dugotrajnu sušu, ali za visoke prinose vode postaje ograničavajući faktor. U nedostatku vode, plodovi breskve ostaju sitni, spljošteni, a proizvodnja se smanjuje i kvalitativno i kvantitativno. Dobro reaguje na navodnjavanje, posebno u periodu pre sazrevanja plodova, čime se postiže značajan porast prinosa.

Višak vode u zemljištu, čak i na kratko, štetan je za drvo breskve, izazivajući gušenje korena. Visoka vlažnost vazduha pogoduje nastanku bolesti, a zimska magla pojačava negativne efekte mraza.

Ima visoke svetlosne zahteve, pa da bi se sunčevo zračenje dobro iskoristilo, rezidba mora da obezbedi dobru ventilaciju krune, a voćnjak treba da se nalazi samo na padinama sa južnom ekspozicijom. U nedostatku svetlosti, lišće slabo raste, stabla su osetljiva na mraz i proizvodnja je loša u kvantitetu ili kvalitetu.

Priprema zemljišta

Stabla breskve se sade na plodnim, propusnim, srednjim, peskovitim, ilovasto-peskovitim zemljištima. Ako je zemljište nagnuto, drveće se sadi samo u gornjem delu, a redovi treba da budu orijentisani sever-jug (ove lokacije smanjuju gubitke usled kasnih mrazeva). Priprema zemljišta se vrši po opštim pravilima. Ako se zasad nalazi na zemljištu koje je korišćeno kao voćnjak, zemljište treba pripremiti 1-2 godine unapred. Da bi se obnovila struktura zemljišta i eliminisali izbijanja infekcije, zemljište se može obrađivati višegodišnjim travama. Ako je parcela jako zakorovljena, mogu se primeniti neselektivni herbicidi.

Zemljište se đubri organskim đubrivima (stajnjak, kompost). Preporučuje se skarifikovati tlo tako da koreni lako rastu. Sve strane materije u zemljištu se sakupljaju i uklanjaju sa parcele, nakon čega se zemljište mora dobro izravnati. Za preciznu sadnju, zemljište se može piketirati. Piketiranje je operacija kojom se na tlu obeležava položaj svakog stabla, tačnije ubacuje se kolac u mesto sadnje.

Sadnja

Optimalno vreme sadnje za većinu voćnih vrsta je jesen. Ovo pravilo važi i za breskve. Sadni materijal će se nabavljati samo iz ovlašćenih rasadnika ili voćnjaka. Preporučuje se sledeća šema sadnje: 5×4 m za klasični sistem kulture, a za intenzivni sistem 4×2 m.

Obrezivanje korenja

Pre sadnje, korenje se obrezuje. Operacija se izvodi kako bi se uklonili oštećeni delovi i održao zdrav korenov sistem. Nekrotični koreni se potpuno uklanjaju, a zdravi se skraćuju za 7-8 cm. Obrezivanje se vrši samo ako je sadni materijal nedavno uklonjen iz zemlje.

Nakon obrezivanja, koreni su natopljeni. Muljavanje je unošenje korena u mešavinu žute zemlje, svežeg stajnjaka i vode. Sloj blata pomaže drvetu da se prilagodi novim uslovima tla i održava vlagu oko korena.

Sadnja

Ova faza počinje kopanjem jame. Ako zemljište nije obrađivano, jama se mora iskopati 2-3 meseca ranije i imati sledeće dimenzije: 100 k 100 k 80 cm. Ako je zemljište dobro obrađeno, jama se kopa 1-2 dana pre ili čak istog dana. U ovom slučaju, jama će imati sledeće dimenzije: 40 k 40 k 40 cm.

Na dno jame stavite mešavinu plodnog gornjeg sloja zemlje i dobro razloženog stajnjaka. Postavite sadnice u jamu tako da koreni leže na plodnom sloju na dnu (prethodno umetnutom). Prilikom sadnje koreni moraju biti u bliskom kontaktu sa zemljom. Dubina sadnje se računa tako da tačka kalemljenja bude 3 cm iznad zemlje i okrenuta ka severu. Posle sadnje, pored mladice se postavlja kolac da je podupre i veoma dobro se zaliva. Drvo se može prekriti materijalima za zaštitu od glodara.

RADOVI NEGE

U proleće, drveću je potrebna voda. Navodnjavanje je neophodno da bi se obezbedio njihov opstanak. Oko drveća zemljište se može površno iskopati ili prekriti biljnim ostacima (malč). Malčiranje održava dobro fitosanitarno stanje, sprečava razvoj korova, čuva vodu u zemljištu i smanjuje broj radova na održavanju.

Obrezivanje drveta breskve

U prvo proleće u voćnjaku drvo se skraćuje na 80 cm. Nakon što drvo počne da raste, uklanjaju se svi izdanci do visine od 50 cm. Sa gornjeg dela stabla izabrati 3-4 izdanka ravnomerno raspoređena po stablu, da formiraju prvi sprat krune. Ostatak izdanaka se uklanja iz biljke.

U drugoj godini vegetacije odabrani izdanci se skraćuju na dužinu od 50 cm, iznad pupoljka okrenutog ka spolja. Grana koja se proteže oko ose treba da bude 25 cm viša od prvog sprata krune. Ovo se može ispraviti sečenjem iznad spoljašnjeg pupoljka. Na 3-4 glavne grane ostavljaju se 2-3 produžetka. Ostatak rasta je eliminisan.

U trećoj godini produžni izdanci glavnih grana skraćuju se na 50-60 cm. Rezovi su napravljeni iznad pupoljka okrenutog ka spolja. Na centralnoj osi biće izabrana 3-4 izdanka raspoređena ravnomerno na stablu, kako bi se formirao novi pod. Uklonite konkurentske grane i one koje zasenjuju jedna drugu. Preostale grane na osi će se skratiti na 10-15 cm da bi donele plod. U leto uklonite pohlepne izdanke, konkurentske grane i one na gornjem delu glavnih grana.

U četvrtoj godini, izdanci izabrani za formiranje novog poda krune skraćuju se tako da budu 20-25 cm viši od prvog sprata. Tako je nastala kruna breskve. Posle četiri godine oštre rezidbe, drvo počinje da daje plodove. Od sada će rezidba održavati oblik krune i regulisati opterećenje plodovima. Tokom ovog perioda, rezidbom se uklanjaju pohlepne izdanke, suve ili bolesne grane i održava se ravnoteža između rasta i plodonošenja.

Obrezivanje ljeti

Letnju rezidbu breskve lakše podnose zbog svoje regenerativne sposobnosti. Tokom ovog perioda, pohlepni izdanci i grane koje se ukrštaju biće uklonjene. Vrhovi mladih izdanaka se uklanjaju. Ova operacija određuje razvoj pupoljaka koji se nalaze ispod mesta rezanja. Svi rezovi su napravljeni pod uglom od 45 stepeni, a rane veće od 2 cm biće prekrivene mastikom. Tako će voda lako oticati iz rane.

RAST I STIMULACIJA RAĐANJA PLODOVA

Ove operacije stimulišu drvo breskve da proizvede više ploda, da brže rodi ili da razvije jače izdanke:

• Obuka grana: je promena prirodnog položaja grana, ka vertikali. Ovo uzrokuje da grana raste i ojačava. Ova operacija se izvodi uglavnom u zreloj fazi stabala. U ovoj fazi izostaje vegetativni rast i ova operacija dovodi do podmlađivanja krune.
• Naginjanje grana: sastoji se u promeni položaja grana, ka horizontali. Ovo uzrokuje rast voćnih pupoljaka na grani i prozračivanje krune. Grane se mogu nagnuti ispod horizontale da bi se dobile obilne plodove. Ova operacija se praktikuje u mladoj fazi stabala, kada je vegetativni rast dominantan.
• Izvijanje grana: ovom promenom položaja, bazalni deo ostaje uzlazno, a terminalni deo je nagnut ispod horizontale (niže). Ova operacija izaziva vegetativni rast. Drveće koje je podvrgnuto lukovima počinje da pupa 2-3 godine ranije.

Drvo breskve je pretenciozno prema zemljištu. U ovom slučaju preporučuje se obrada voćnjaka ili kultivacija višegodišnjim travama. U uslovima navodnjavanja mogu se gajiti voćke ili žbunje voćaka na međuredovima. Primeri: paradajz, paprika, patlidžan, luk, beli luk, krompir. Mogu se primeniti i herbicidi, ali tek nakon 2-3 godine od sadnje.

Zaštita drveta breskve od mraza

Zbog nestabilnih vremenskih uslova, stabla breskve su često pogođena kasnim prolećnim mrazevima. Oni mogu ugroziti žetvu, pa da biste zaštitili drveće, možete razmotriti tehnike fumigacije. Kada se najave niske temperature, u voćnjaku se spaljuju lako zapaljivi materijali (sakupljeni u gomile), koji stvaraju veliku količinu dima (guma, slama, stajnjak, katran, treset i dr.).

Tako sloj dima koji se formira iznad voćnjaka ne dozvoljava oslobađanje toplote iz zemljišta i na taj način održava višu temperaturu u stablu/krošnji drveta. Veoma je važno držati vatru tokom cele noći, posebno pre izlaska sunca, kada temperature naglo padaju. Ova operacija može zaštititi drveće od temperatura do -3 stepena Celzijusa.

Đubrenje

Zbog činjenice da je veoma produktivna vrsta, breskvi je potrebno dodatno đubrenje. Za proizvodnju tone ploda breskve troši se 10 kg azota, 2 kg fosfora, 8 kg kalijuma. Osim makroelemenata, drvo troši i gvožđe, bor, cink, magnezijum itd. U mladim zasadima preporučuje se primena stajnjaka, kao i NPK kompleksnog đubriva. Da bi se obezbedili potrebni mikroelementi, preporučuje se folijarno đubrenje.

Navodnjavanje

Da bi se dostigao proizvodni potencijal, neophodno je navodnjavanje zasada breskve. Zalivanjem stabala u fazi ranog zametanja plodova može se postići povećanje proizvodnje za 25%. U zavisnosti od klimatskih uslova može se primeniti 4-5 zalivanja sa normama od 400-600 kubnih metara/ha. Proređivanje voća

Obrezivanje voća

Imajući veoma visoku plodnost, drvo breskve stvara više plodova nego što ima potencijal da održi i hrani. Da bi se izbeglo lomljenje grana, drvo zahteva proređivanje plodova. Operacija se izvodi krajem juna i mora biti završena pre stvrdnjavanja endokarpa. Uklanjaju se i deformisane i nenormalno razvijene breskve.

Kontrola štetočina i bolesti

Veoma je važno fitosanitarno stanje plantaže. Sprovođenje fitosanitarnih tretmana prema određenom rasporedu može značajno smanjiti pojavu bolesti i štetočina. U cilju suzbijanja izbijanja infekcija u voćnjaku, tretmani se primenjuju tokom vegetativnog odmora (zime).

Tretmani će se primenjivati u zimskim prozorima kada je temperatura veća od 5 stepeni Celzijusa. U slučaju bolesti, prvo tretiranje (nakon opadanja listova) vrši se proizvodima na bazi bakra. Drugo prskanje proizvodima na bazi bakra vrši se u proleće, na pupoljku.

Rastvor se prska po celoj površini drveća, od osnove tla do grana. Ovi tretmani se primenjuju u danima bez padavina, sa temperaturom iznad 6-7°C, kako se rastvor ne bi smrzavao na biljkama.

7-10 dana nakon primene bakrenih tretmana može se primeniti hortikulturno ulje koje deluje protiv štetočina koje mogu da prezime u kori drveta.

Berba

Plodovi sazrevaju u fazama. Zbog toga se žetva vrši u 2-3 prolaza. Breskve imaju sposobnost sazrevanja, tako da se berba može obaviti pre konzumne zrelosti. U principu, plodovi se beru kada dostignu veličinu i boju specifične za sortu, a pulpa je još čvrsta. Breskve se mogu čuvati u hladnjači 2-3 nedelje. Berba se vrši po suvom i hladnom vremenu.