Borovnica (Vaccinium mirtillus) je plodonosni žbun, raste u obliku žbuna, visine 30-60 cm. Uvrštena je u kategoriju niskih borovnica i rasprostranjena je u planinskim predelima. U kulturi preovlađuju borovnice visokog grma. Kultivisane sorte borovnice su uglavnom vrste Vaccinium corimbosum.

U kulturu je uvedena zbog svojih plodova. Plodovi Borovnica (borovnice) sadrže antibakterijske i antiseptičke supstance i prirodni ekvivalent insulina. Pored ovih materija, ovo voće sadrži i kalcijum, natrijum, magnezijum, proteine, vitamine (A, C, B1, B2). Zbog ovih svojstava, borovnice se preporučuju u ishrani osoba koje pate od dijabetesa, problema sa vidom, zapaljenja respiratornog sistema, ateroskleroze ili smetnji u varenju.

Botaničke karakteristike

Borovnica raste u obliku grma, koji može dostići i do 1-2 m visine. Korenov sistem se razvija površno i može doseći dubinu od 40 cm. Žbun razvija brojne približno jednake stabljike od nivoa zemlje, koje daju plodove u drugoj godini nakon sadnje. Stabljike su slabo razgranate, a boja im varira od zelene do crvenkasto-braon. Vegetativni pupoljci imaju trouglasti oblik i nalaze se na godišnjim granama. Cvetni pupoljci zaobljenog oblika nalaze se na gornjem delu stabljike. Listovi su eliptični, sa kratkim peteljkama, a cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti. Biljka borovnice je samooplodna vrsta, sa spljoštenim kuglastim bobičastim plodom, plave boje, prekrivenim slojem cveta (voska).

Ekološki zahtevi

Borovnica je otporna na niske temperature u zavisnosti od sorte. Tokom perioda mirovanja, otporan je na temperature do -20 ℃. Kasni mrazevi mogu uništiti cvetne pupoljke, uzrokujući drastičan pad proizvodnje. Žbun je osetljiv na sušu i prekomernu vlagu u zemljištu. Najbolji rezultati se dobijaju u područjima gde godišnje padne 800-1000 mm padavina, ravnomerno raspoređenih tokom cele godine. Na dobro osvetljenim zemljištima, borovnice donose obilne plodove, ali tolerišu i blago zasenčene zemlje. Zbog osetljivosti na vazdušna strujanja, parcelu na kojoj je zasađeno grmlje borovnice treba opasati zaštitnim pojasevima. Ograničavajući faktor u uzgoju borovnice je zemljište, jer ovaj žbun raste na kiselim zemljištima, sa pH vrednosti između 4,2 i 4,8. Takođe, zemljište mora biti dobro drenirano i bogato humusom.

Priprema zemljišta

U slučaju gajenja borovnice, najbolji prekursorski usevi su četinari, koji prirodno rastu na kiselim zemljištima. Takođe, ako zemljište odgovara u smislu kiselosti (pH 4,5-5,5), pašnjaci i travnjaci su dobri prethodnici. Pšenica, ovas, uljana repica, senf, pasulj i grašak mogu se uspešno koristiti kao prekursorske biljke. Priprema zemljišta trebalo bi da bude obavljena do početka oktobra. Pre svega treba ukloniti biljne ostatke iz zemlje i zemlje i uništiti korov. Za sadnju se mogu napraviti pojedinačne jame ili rovovi. U slučaju zemljišta sklonih lokvama vode, preporučuje se pravljenje grebena duž redova sadnje.

S obzirom na pH zahteve sorti borovnice, priprema mesta za sadnju podrazumeva primenu materijala koji poboljšavaju teksturu zemljišta i održavaju njegovu kiselost na optimalnim vrednostima. Tako se u jame ili jarke za sadnju može dodati kiseli treset (najpreporučljiviji), fermentisani stajnjak ili piljevinu četinara. Oni se mogu pomešati sa zemljom ili dodati u podnožje jame. Dodatna upotreba mikoriznih gljiva pogoduje snabdevanju biljke potrebnim mineralnim elementima, pa se preporučuje upotreba specijalnih đubriva.

Sadnja

Sadni materijal mora biti dobro ukorenjen i treba da ima visinu od 30-45 cm. Grmlje će se kupovati samo od ovlašćenih rasadnika ili istraživačkih stanica. Za bolje vezivanje plodova preporučuje se sadnja nekoliko sorti. Obično je optimalan period sadnje jesen (oktobar-novembar), ali može varirati u zavisnosti od sorte borovnice i uslova na lokaciji. Preporučeni razmaci sadnje su 3 m između redova i 1 m između biljaka u redu.

Suvo ili oštećeno korenje treba ukloniti pre sadnje. Da bi se postigla uspešna sadnja, korenje treba neposredno pre sadnje uneti u blato kremaste konzistencije, koje se sastoji od žute zemlje, stočnog stajnjaka i vode.

Sama sadnja počinje pikiranjem zemljišta (obeležavanje mesta svakog grmlja na tlu) i pravljenjem rupa za sadnju, dimenzija 40 k 40 k 40 cm. Biljku treba postaviti tako da 5-10 cm stabljike bude pokriveno zemljom. Nakon sadnje, zemljište treba sabiti oko grma radi što boljeg kontakta između zemlje i korena. Preporučuje se malčiranje tla piljevinom ili agrotekstilom, u trakama širine 1,2 m, duž reda biljaka. Slobodni prostori između malčiranih traka obično se obrađuju detelinom ili travnim vrstama.

Radovi na održavanju

U prvoj godini nakon sadnje, stabljike se skraćuju na 3-4 pupoljka, kako bi se biljka stimulisala na formiranje snažnih izdanaka u podnožju žbuna. U drugoj godini, vertikalni i bujni rastovi se skraćuju za polovinu, kako bi se podstaklo grananje. Isti postupak se sprovodi i u naredne 2-3 godine, ali se samo polovina novih stabljika skraćuje, pa se postiže višestepena proizvodnja.

Da bi se biljka podržala u pravilnom razvoju grma, preporučuje se uklanjanje cvetnih pupoljaka u prve 2 godine nakon sadnje (ako se pojave). Slabe grane ili one sa nepovoljnim položajem (koso ili van grma) se eliminišu.

Biljke borovnica imaju visok kapacitet regeneracije. Svake godine formiraju nove stabljike, koje mogu nagomilati grm i stvoriti povoljne uslove za bolesti i štetočine. Iz tog razloga se preporučuje da se stabljike starije od 5 godina odsecaju od osnove, kao i one koje su bolesne ili sa nepovoljnim položajem. Čuvaju se najsnažniji prirasti, kako bi dali plodove. U zavisnosti od situacije, može se izvršiti proređivanje i sečenje grana na gornjoj strani grmlja.

Suzbijanje korova

Najpreporučljiviji način da se kultura održi od korova je upotreba strugotine ili agrotekstilnog malča, u trakama od 1,2 m, duž redova biljaka. Odobreni herbicidi se mogu primeniti na razmacima između redova ili se zemljište može obrađivati površno.

Navodnjavanje

U oblastima gde padavine ne obezbeđuju potrebnu vodu (minimum 800 mm /god), navodnjavanje je obavezno za gajenje borovnice. Normalno je dovoljno 4-5 zalivanja sa normama od 400-500 kubnih metara/ha. Navodnjavanje se primenjuje u fazi rasta izdanaka, u fazi rasta ploda, tri nedelje pre berbe i nedelju dana posle berbe. Takođe se preporučuje navodnjavanje kap po kap i može se uspešno koristiti.

Svi organi borovnice su podložni napadima gljivica, bakterija, virusa i štetnih insekata.

U slučaju intenzivnih zasada potrebno je dodatno đubrenje. Izbalansirano NPK kompleksno đubrivo se primenjuje godišnje, uz dodavanje mikroelemenata putem sistema za navodnjavanje kap po kap (ili ugradnjom u zemljište, zavisno od proizvoda), raspoređeno tokom vegetativnog perioda. Može se primeniti i folijarno đubrenje specifičnim proizvodima.

Da bi se biljkama pomoglo da prebrode periode fiziološkog stresa, može se izvršiti folijarno i korensko đubrenje sa proizvodima specijalno dizajniranim za ovu svrhu.

Berba borovnica

U zavisnosti od sorte i uslova sredine, borovnice se beru od kraja jula do početka oktobra. Pošto plodovi borovnice sazrevaju postepeno, berba se vrši u 3-4 faze, u razmaku od 5-7 dana. Optimalno vreme berbe signalizira pojava specifične boje, a kožica ploda postaje elastična kada se pritisne. Berba se vrši ujutru ili uveče. Borovnice imaju dobar kapacitet skladištenja. U poređenju sa plodovima drugih plodonosnih grmova, u hladnjači traju 4 nedelje.